Урал је планински ланац дуг 2.500 километара који је подељен између земаља Русије и Казахстана. Дуж реке Урал чини а природна граница између континената Европе и Азије, поред једног од најстаријих планинских ланаца на Земљи (између 250 и 300 милиона година).
Они одвајају Источноевропску или Руску низију (највећи део континента без планина) од Западно-Сибирске низије, која је највеће непрекидно низијско подручје на свету.
Од севера ка југу иду планине Урал од арктичке тундре до пустиња Каспијског мора. Прелази врло различите пејзаже, због чега је овај планински ланац подељен на четири добро диференцирана дела:
Поларни део, покривен тундром. Север, стеновит и без дрвећа део где се налази највиши врх (Народнаја, 1.895 метара). Централни Урал, а подручје богато минералима са много планинских превоја. И јужни део, састављен од неколико паралелно распоређених високих гребена.
На Уралу се налазе бројне пећине, пукотине и подземне реке, мада су то њихова лежишта минералног камења, посебно оних драго и полудраго камење, њихово најпожељније добро, толико да су неки од њих већ потпуно потрошени.
Тхе велики градови Уралских планина су Јекатеринбург, Чељабинск, Магнитогорск, Уфа и Перм, док његово становништво углавном чине Руси, са неким Башкирима, Татарима, Удмуртима и Комисама.